Poštovane koleginice i kolege, draga Generacijo moja,
Pozdravljam vas iz Toronta, Kanada.
Na moju veliku žalost, neću moći da vam se pridružim u proslavi ovog našeg velikog, zlatnog jubileja.
Planirala sam da dođem, radovala sam se susretima. Avaj, odustala sam, omela me realnost, stanje oko pandemije je nestabilno, propisi i restrikcije putovanja varijabilni.
Pedeset godina je prošlo od onih pet godina 70 i neke. Bili smo ambiciozni, optimisti. Verovali smo u sebe, verovali da je svet nauke i tehnike naš da ga otkrivamo, osvajamo, da doprinosimo progresu. Davali smo sebe, provodili duge dane na fakultetu, našem Kapitolu, u 56 i 65, u laboratorijama, bibliotekama, u pauzama, u hodnicima na kafi, u KSTu. Družili smo se, razmenjivali teme i dileme, zajedno ‘bubali’ i utvrđivali gradivo. Kasnije, malo sigurniji i opušteniji, u druženju smo se i zbližavali. Elektrijade, maskenbali, maratoni, apsolventska ekskurzija. Naravno, bile su tu i ‘simpatije’, neke otvorene (i još uvek trajne i ozvaničene, Vesna i Steva, Lidija i Žika, Ljilja i Bora….). Neke druge, prikrivene i potisnute.
Rezultat našeg zalaganja, diploma ETFa. Priznata u svetu, otvarala je mnoga vrata i mogućnosti za dalji razvoj, sigurnost da krenemo u taj svet, u realizaciju naših očekivanja i nadanja.
I onda, suočeni sa stihijom života, krenuli smo, svako na svoju stranu. Životni izazovi, raskršća, dileme, lični i profesionalni. Birali smo putanje koji su nam se činili najboljim. Raseljavali smo se. Uspevali i padali, podešavali očekivanja i prioritete. Napredovali u karijeru, posvećivali se porodici, podizali i usmeravali decu.
|
Sad je vreme da podvlačimo crtu.
Da slavimo uspehe i prihvatimo poraze. Da se polako povučemo u pozadinu, da se prepustimo i nađemo radost u dešavanju oko nas.
Da se igramo sa unučićima, nađemo nove hobije i razonode, da otkrivamo vedriju stranu našeg sveta i života.
I naravno, prepustiti se nostalgiji.
Proslavljati jubileje, povezati se sa starim društvom, setiti starih, dobrih vremena, nazdraviti.
Hvala Organizacionom Odboru i svima koji su doprineli organizaciji obeležavanja i proslave ovog našeg jubleja.
Pre svega i najviše, ogromno priznanje i neizmerno hvala našem Miki!!!
Miko,
Hvala što si me pronašao, pre par meseci (podsetila sam se naših brucoških dana, vežbe u kabinetu za fiziku i mehaniku!)
Hvala za entuzijazam u pronalaženju i povezivanju svih nas, za istrajnost u skupljanju podataka, za temeljno i efikasno ažuriranje fajlova, za strpljivost u komuniciranju i stalnom podsećanju na rokove i naše sitne obaveze.
Bravo, Svaka ti čast!!!
Verujem da će ti biti satisfakcija uspeh ovog višemesečnog i ambicioznog poduhvata, susreti i proslave, i pre svega aktiviranje mreže naših kontakata.
Pridružujem se proslavi i zdravici ovog našeg jubileja, mada geografski udaljena, ipak sa vama u mislima.
Posebno pozdravljam Draganu, Nenu (Repajić), Guduru, Šljamketa, Danila, Mitu, Milana M.
Rado se sećam naših druženja!
Svima nama, Srećan nam Zlatni Jubilej!!!
Da ostanemo u kontaktu
Da proslavljamo još mnoge jubileje, zdravi i veseli!!!
ŽIVELI!!!!
Pozdrav iz Toronta,
Violeta
|
