Izveštaj sa Godišnje skupštine za 2008 godinu Fonda Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu – ETF BAFAU nedelju 28 decembra u 11 sati održana je Godišnja skupština Fonda, odnosno ETF Bafa. Na skupštini je bilo prisutno 65 alumnijaca. Skupština je prenošena preko videostrima i na Internetu ju je pratilo 15 (bilo je više kačenja na videostriming, ali su kratko trajala).
Svetska ekonomska kriza i elektroinženjerska struka - problemi i mogućnosti.
Skup je otvorila Vladana Likar Smiljanić. Najpre je dekan Miodrag Popović pozdravio skup. Dekan je naglasio kao najvažniji događaj u 2008 godini uspešnu akreditaciju fakuleta. Takođe je u protekloj godini urađno mnogo na uređenju i opremanju fakultetskog prostora. U sledećoj godini će zbog restriktivnog budžeta biti veoma teško, što znači da će se morati mnogo raditi na delu prihoda koji nije budžetski. Posle toga se prešlo na dnevni red. Tačka 1. Vladana Likar Smiljanić je podnela prošireni izveštaj o radu u 2008. godini. Vladana Likar Smiljanić je istakla da nekih krucijalnih donacija i događanja nije bilo, ali cilj organizacije nije da se sastanči po svaku cenu, sastanci i okupljanja se organizuju po potrebi ili spontano. Važno je da stalež ima organizaciju koja će mu pomoći u različitim situacijama: da reši stručni problem, da nađe posao, da nađe prijatelja sa studija i da se druži, kao i da pomogne školu koja mu je dala profesiju, ukoliko je potrebno. Na poslednjoj sednici UO predložen je okrugli sto u okviru Godišnje skupštine - okrugli sto i temu je predložio profesor Dejan Popović. UO je došao do zaključka da bi institucija okruglih stolova bila veoma korisna za našu alumni organizaciju, naravno, kad postoje aktuelne i vruće teme. U tom smislu će UO početi sa organizacijama okruglih stolova u toku sledeće godine, i svaka ideja za temu predložena od članstva, prijatelja, i šire, je dobrodošla. Po drugi put je prof. Dejan Popović organizovao konkurs za najbolji diplomski rad. Naime BAFA iz SAD i ove godine je odlučila da nagradi tri diplomska rada, koje će komisija sa ETF-a odabrati, a BAFA SAD se složiti, ili ne složiti. Nagrade su: dve po 500 SAD dolara i prva nagrada: odlazak u SAD na sedam dana o trošku BAFA SAD. Mi se iskreno nadamo da će ovo nagrađivanje postati tradicija – prošle godine je prvi put uveden ovakav nagradni konkurs, i on je imao velikog odjeka među studentima i našim kolegama – smatramo da je ovo dobar način da se mladim kolegama pokaže kako stalež brine o njima i podržava ih u radu. Na kraju prve tačke predloženo je da UO i nadzoni odbor ostanu isti i u sledećoj godini, što je jednoglasno prihvaćeno. Tačka 2. Tačku 2. vodio je profesor Dejan Popović. Na konkurs ETF BAFA USA za najbolji projekat studenata na redovnim studijama na ETF-u (diplomski rad , 'BATCHELER' sistem) prijavljeno je 14 radova. Četiri rada nisu zadovoljavala uslove. Pored 3 nagrade BAFA SAD, dodeljena je i jedna nagrada BAFA Srbija, jer su 4 rada bila izvanredna. Stručni žiri sastavljen od nastavnika i saradnika Fakulteta je pregledao prijave na Konkurs za najbolji diplomski rad u periodu 1.oktobar 2007 do 1. decembar 2008 godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Žiri je od 10 prijavljenih izabrao sledeće1 nagrada – 7 dana boravka u SAD sa plaćenim putem i boravkom Aleksandar Bojarov 3 druge nagrade u vrednosti od 500 SAD dolara Nagrada BAFA SAD Nagrada BAFA SAD Nagrada BAFA Srbija Nagrade nisu dodeljene na Skupštini jer nisu stigle, tako da je ostalo da se predaju nagrađenima krajem januara. Tačka 3. Okrugli sto vodio je Miloljub Smiljanić. Tema Okruglog stola bila je: Rajaković Nikola, Državni sekretar Ministarstva za Energetiku, se izvinio jer je morao na službeni put. Dr. Jelena Gođevac, Švajcarska: Uspešna i bogata društva karakteriše: stabilnost političkih i pravnih institucija, poštovanje privatne svojine, poštovanje tuđeg života, stimulacija inovacija. Batanović Vladan, direktor instituta ''M. Pupin'', koji ima oko 170 elektroinženjera, a sa tehnološkim parkom možda i 500, je naveo da je za krizu kriva pohlepa koja je u čovekovoj prirodi. Za krizu elektro struka je nevina, sem u smislu što pripada eliti Države, a nije se „politički” angažovala. Problemi Srbije su što nema lidere ni na političkom, ni na stručnom nivou. Oni koji imaju viziju ne prolaze ili zbog oportunizma, manjka hrabrosti ili su sprečeni. Davidkov Siniša, direktor IRITEL-a, (IRITEL ima 120 elektroinženjera), je naglasio da je u telekomunikacijama napredak veoma brz, ali pored dostignuća pogodnih i neophodnih za život postoje i potpuno nepotrebne realizacije, koje su takođe jedna vrsta pohlepe. (Kao primer je naveo da se mogućnosti mobilnih telefona koriste između 3-13%). Zoran Petrović, Institut za fiziku, je kazao da u sadašnje vreme mikro-čipovi (mikroprocesori) predstavljaju samo sirovinu za izradu uređaja i sistema u IT i ostalim oblastima. Do sada je napredak mikro-čipova išao po Murovom zakonu, čak i brže (Murov zakon: duplirawe gustine tranzistora svake dve godine). Međutim, broj proizvođača koji su mogli pratiti ovaj trend je drastično smanjen, a cena fabrike čipova prelazi 10 milijardi dolara. Ovi giganti su veoma osetljivi na krizu. Tako se može očekivati, a i čini se da je taj trend krenuo, usporavanje razvoja, kao manjak mikto-čipova na tržištu. Na ovu činjenicu se treba pripremiti. Nikola Marković, predsednik Društva informatičara Srbije, izneo je podatke sa sastanka održanog pre 15 dana: Dejan Popović, profesor ETF, je naglasio da treba imati u vidu da se kriza neće brzo završiti. Krizu treba pre svega treba razumeti. Naši kvalitetni inženjeri više neće tako masovno odlaziti, jer neće biti toliko traženi, tako da se na njih može računati. Dejan takođe misli da će biti i više povratnika. NešoMijušković, Elektroprivreda Srbije, je skrenuo pažnju da se kriza se rešava poslovima koji donose siguran novac i gde je plasman izvestan. Pored poljoprivrede tu je i energija. Kod energije su vetrogeneratori perspektivni i kod nas. U Teksasu se planira izgradnja kapaciteta od oko 60.000 MW snage u toj tehnologiji, koliko sada sada proizvodi cela Francuska. Dušan Vukić, privatni preduzetnik iz dijaspore, je preneo svoja iskustva kao preduzetnika sa 30 godina staža u Nemačkoj. Smatra da treba ulagati u male firme iako u svetu opstaju tek 10% od ukupnog broja osnovanih. Ova kriza čini da više ne važe stari saveti: da je najbolje zaposliti se u velikim firmama. Pokazalo se da male firme lakše podnose krizu. Batanović Vladan je izjavio da će Pupin 2009. godine primiti 35-40 elektroinženjera sa prosekom iznad 8.5. Ko ima ideje i/ili pare neka se javi, u Pupinovom tehnološkom parku ima posla. (aplauz) Njegov savet je bio da se treba više povezivati sa zemljama u razvoju, odnosno sa zemljama u koje ljudi iz razvijenog sveta neće da idu (Irak, Iran, Kongo...) Bora Lazić, najslavniji penzioner ETF-a, je konstatovao da je važno je da novac ima podlogu. Dobro je ako je to zlato, ali to mogu biti i robe i usluge koje su potrebne. Na kraju ove tačke donesen je zaključak da se ova diskusija nastavi na sajtu alumnija. Alumnijci bi iznosili probleme koje je kriza izazvala kod njih lično i u okruženju. Takođe bi se davali predlozi i tražila rešenja kako da se problemi reše, kao i pružala konkretna pomoć alumnijcima od strane drigih alumnijaca (npr. nalaženje poslova i/ili zaposlenja, zajednički projekti, preporuke i sl.). Poziv za uključivanje na ovaj forum, kada bude postavljen na sajt, biće poslat imejlom na sve nama poznate adrese alumnijaca. Tačka 4. Tačka 4 odrađena je u okviru diskusije Okruglog stola. Pod tačkom Razno prisutni su pozvani na bal i na pićence kod Šokija u Klubu profesora ETF-a. Zapisničari: Ljiljana Nimrihter |