Dobar dan“Bejbi-bum“-eri.
Zbog poštovanja epiodemioloških mera, molim vas da podignete tri prsta ako ste vakcinisani tri puta. Jer pravi Srbin se vakciniše tri puta.
Zbog bezbednosti ovog skupa istovremeno vas molim da potvrdite da li ste rođeni u mešovitom braku. Da li vam je otac muško a majka žensko. Molim jedan prst.
Vi ste deo od stotina miliona dece rođene između 1945-1965. To su te posleratne generacije koje su srećno odrastale u mirnodopsko vreme.Vi ste generacija vrednih, disciplinovanih i pouzdanih ljudi. Ostavili ste trag u razvoju društva u ekonomiji i kulturi i pri tom doživljavate duži životni vek nego sve predhodne generacije. Te iste 1952.godine su rođeni svetski važni ljudi Vladimir Putin, Zoran Đinđić, Tomislav Nikolić, Robin Vilijams, glumice Gorica Popović i Silvia Kristel (Emanuela), inženjerka Ljiljana Hadžibabić i čuveni pevač Miroslav Marković, Jevtović - Milovanović Đorđina je naravno mlađa.
Da, svi mi smo rođeni u Jugoslaviji, veliki deo života proveli u njoj i sazreli živeći iluziju ravnopravnih intelektualaca, najčešće levičara. Jer život bez ideala je nemoguć. Ideologije su prolazne.
Kada smo bili mladi, mladost nije bila prednost u odnosu na znanje i iskustvo. Sada, kada smo puni znanja i iskustva, prednost ima mladost! Pa vi vidite. Ili je to fatamorgana moje starosti?
Svašta nam se desilo u ovih skoro 70 godina života. Meni su organizatori iz nekadašnjeg FOSS-a dali ukupno 10 minuta da napravim mali rezime naših života iz žablje perspektive, iz prostora koji je na najnižoj nadmorskoj visini, ili koti u ovoj zgradi. Uzgred, ja sam tokom studiranja, u ovom prodrumu proveo više vremena nego u zvaničnim fakultetskim prostorima. I ne bih menjao ovo iskustvo.
Ova beseda će biti uverljivija ako se setite serije “Grlom u Jagode” (1976.) kao omaž ili testament naše generacije, i muzike koju je komponovao Zoran Simjanović.
Od vunenih do najlon čarapa
Te 1952. kada ste vi bili u platnenim pelenama, bez pitanja vakcinisani BSŽ vakcinom, neki od naših očeva su još bili na Golom Otoku, Ivo Robić je pevao na radio Zagrebu i snimljen je prvi film za decu “Kekec”. Te 1952. Karl Malden je bio prvi Srbin koji je osvojio Oskara za epizodnu ulogu u filmu “Tramvaj zvaniželja”, a fiziko-hemičar i prvoborac Pavle Savić, potencijalni prvi srpski Nobelovac je posle boravka u Moskvi bio na partijskom zadatku da osnuje Institut za nuklearna istraživanja u Vinči.
U vreme kada ste se rodili oko te 1952. nas doživotni predsednik je imao 60 godina i zabavljao se sa Jovankom Budisavljević, a kraljica Elizabeta tek 25 godina starosti.
I dok ste vi još bili u pelenama, neki od studenata ETF-a, tadašnje Visoke škole elektromašinstva su osnovali KST. Da, to je bilo na prelazu 1953-1954 godine, a zvaničan datum registracije je 24.februar 1954. Prvi Predsednik je bio student treće godine Srđan Mitrović a prvi sekretar njegova tadašnja devojka Biljana Vukadinović kasnije Mitrović. Po završetku fakulteta oboje su se zaposlili u Nuklaernom institutu Vinča. Tek da znate i uporedite daje SKC osnovantek 1971.
Vi ste 1971. kao brucoši uskočili u ovaj KST kada je on već bio koloritan, našminkan, ozvučen, osvetljen, sve u svemu privlačan - verovatno na prvoj Brucošijadi.
Preskočili ste vreme vunenih čarapa, gojzerica sa blokejima i krimki, prve najlon košulje i farmerke, šivenje odela kod krojača, slanje razglednica i prve cigarete bez filtera. Preskočili ste večernje šetnje na korzou, obično u ulici Maršala Tita, pasionirano igranje šaha i slušanje starih-cevnih radio aparata. Neko je slušao vesti, neko Veselo veče, neko Glas Amarike i Grgu Zlatopera, a mnogi mladi Radio Luksemburg. Javljali su o Hladnom ratu između Istoka i Zapada, o kubanskoj krizi pred početak nuklearnog rata, o ubistvu Patrisa Lumumbe, o natezanjima oko Berlinskog zida.
Šezdesete godine XX veka su bile fenomen koji i dalje fascinira. Jedan zaista kreativan period ljudske istorije. Od poletanja ljudi u kosmos, do upitnog sletanja na Mesec, do ustoličenja tvista i rok kulture, pojave televizije, Mije i Čkalje… mjuzikl KOSA, Nikica Marinović, “Pesma leta“, Vera Nikolić koja je držala svetski rekord na 800 metra od 1968.-1971. godine…. pa vaterpolisti, košarkaši (prvaci sveta 1970.) a da ne govorim o dugim kosama, šizikama, padavičarima i nama manekenima farmerki i bratstva-jedinstva.
Kod nas u zemlji je održan Prvi Samit Nesvrstanih 1961. Redovno su se spremale štafete i proslave Dana mladosti. Bilo je entuzijazma i poleta do 1968. Kada su se studenti sukobili sa vlašću i crvenom buržoazijom. No, i to je posle par dana završeno Kozaračkim kolom. Revolucija je bila prava, kao i Bulevar u kome se sada nalazimo.
Sem Bulevara Revolucije, vi ste lako prošli i kroz ostale revolucije: modne (zvoncare i minisuknje), “rock&roll“, seksualnu revoluciju, hipi pokret i bili pratioci svih ostalih potonjih revolucija. Pod vođstvom našeg idola Tita, najvećeg sina naših naroda i narodnosti, kontrarevolucije nisu dolazile u obzir.
I dok se na gornjim spratovima fakulteta radilo po direktivama akademskim, partijskim i naravno naučnim postulatima, u podrumu je vladala druga duhovna gustina i sloboda stvaranja. U KST-u se radilo iz srca, na gornjim spratovima iz glave. Doduše i u KST-u je bilo razuma, ali je duh bio za dlaku iznad razuma. Mala pobeda iracionalnog nad sterilnom formom.
Šumadijski tvist
Nasledili smo italijansku invaziju na našu masovnu kulturu. Na prelazu 50-ih i 60-ih, Beogradom su se pevušili italijanski šlageri: Modunjovi "Ćao, ćao, bambina" i "Volare", zatim "Marina” kao i francusko-marokanska pesma "Mustafa". Na festivalu u San Remu je Adriano Ćelentano prvi put okrenuo leđa publici, a naš Đorđe Marjanović bacio sako na pod bine Doma Sindikata. I više ništa nije bilo isto.
Zdenka Vučković je na Opatijskom festivalu pevala “Tata kupi mi auto”, a Mile Lojpur, ili Mile Najlon, srpski Elvis Prisli, samouki muzičar je svirao po studentskim menzama, KST-u mada je imao i nastup na Kolarcu pevajući Šumadijski tvist:
CURO MOJA, LEZI PORED JARKA, Tvist, Tvist
DA PRAVIMO KRALjEVIĆA MARKA, Tvist, Tvist
AKO NEĆEŠ TI POŠALjI PRIJU, Tvist, Tvist
DA PRAVIMO MUSU KESEDžIJU, Tvist, Tvist
Kao što se vidi u ovom primeru Jugoslovenski rok je pratio muzičke matrice “rock&roll“-a, ali nije tekstualno pratio suštinu pojave, pobunu, društveni angažman ili neki novi kulturni obrazac. Do pojave grupe Riblja Čorba mi smo imali naivan, sladunjav, pastirski rok. SK i UDBA su dobro radili.
U vreme otmene skromnosti pojava Desanke-Bebe Lončar na vespi u filmu "Ljubav i moda" je isto što je bila i Ester Vilijams u "Balu na vodi". Iza ovog beogradskog urbanog ostvarenja ostala je i jedna nezaboravna pesma “Devojko mala” iz opusa šlager kompozitora Darka Kraljića koji je komponovao i “Zvižduk u 8”, “Čamac na Tisi”, “Somborske ruže” i mnoge druge. |
Tada su izlazili i čitali se Student, Susret, Mladost, Vidici, Književna reč, pa Elektron, te lascivni ČIK i prvi časopis sa odličnim člancima i zvaničnom golotinjom -Start.
Kralj epske poezije, glumac Miodrag Andrić je bio čovek sa najviše nastupa u KST-u. Njegov kolega i prijatelj glumac Ljubiša Bačić (oboje iz Ateljea 212) mu je namenio epitaf “Ovde leži Ljuba Moljac, seksualni dobrovoljac”, ili “Ovde leži veliki laf Ljuba Moljac pornograf”. Miodrag Andrić je za njega smislio epitaf: “Ovde leži Bačić Baja, zajebo se dokraja”. Oboje su na žalost pokojni.
Muzika je celokupnoj generaciji, bila “soundtrack“ života i neka vrsta identifikacije. Kad nekog upoznaš, pitaš: “Šta slušaš?”. Kad ti kaže šta sluša, odmah znaš s kim imaš posla. Bukvalno ne postoje muzičari ili grupe koji nisu gostovali u KST-u. To je bilo polaganje “male mature” za svaku grupu. Od džezista do rokera, od akustičara do šansonjera.
Prvu ploču Bitlsa u Beograd je doneo student ETF-a, čuveni košarkaš Radivoje Korać. Odneo je Nikoli Karaklajiću u Radio Beograd. Taj isti šahista Nikola Karaklajić je dve svoje emisije “Veče uz radio” sa svom mobilnom tehnikom Radio Beograda, izveo uživo i direktno iz KST-a. U emisiji su svirali i KST-ovci, gostovali su mladi Bora Đorđević – kasniji Bora Čorba, mladi novinar Peca Popović, voditelj Zoran Modli, grupa “S vremena na vreme”.
Kroz Beograd su prošli i gostovali Orson Vels, Rej Čarls (1972-1973), Žilber Beko, Iv Montan i Simon Sinjore, Šarl Aznavur, Djuk Elington, Mario del Monako, Mikis Teodorakis, Maja Pliseckaja, Jevgenij Jeftušenko, Vladimir Visocki, Kirk Daglas, Piter Justinov, Alfred Hičkok, Robert de Niro, Miloš Forman, Džek Nikolson, Liv Ulman, Bernardo Bertoluči, Mišel Pikoli, Sergej Bondarčuk. Na završetku FEST-a 1972 su pevali Žilijet Greko i Al Bano.
Epidemija Variole vere se pojavila 14. marta 1972. a već 22. Marta je počela vakcinacija celokupnog stanovništva Jugoslavije, tokom koje je vakcinisanopreko 18 miliona građana. Epidemija je iskorenjena za mesec i po dana i SFRJ jedobila velike pohvale od SZO.
A te 1974. Ajaks i Juventus su igrali finale Kupa šampiona u Beogradu, Nikson je bio u poseti Titu, a Skupština SFRJ je usvojila Novi USTAV, koji je značajno uticao na razvoj istorije na Balkanu.
Na našem ETF-u najmuzikalniji je bio prof. dr. Jovan Jovičić redovni profesor fizike, bravourozni majstor na klasičnoj gitari, a najomiljeniji profesor nezaboravni Vojo Abramović.
1975. na festivalu “Vaš šlager sezone”, pobedio je Zdravko Čolić sa pesmom “Zvao sam je Emili” posle čega su školska dvorišta odjekivala uzvicima “Poći ću u šume … da je opet tražim”. Međutim, ono što se i danas pamti je pesma “Zemljo moja” koju su otpevali Ismeta Dervoz i grupa Ambasadori.
Zdravko Čolić je bio centralna pevačka figura svih javnih skupova pa i Elektrijada po severno jadranskim gradovima gde je ekipa ETF-a iz Beograda bila obično najbrojnija. Uživali smo u sportu, muzici, pešačenju, zabavi. I Trst je bio blizu, tek da osvežimo našu modnu nostalgiju u zemlji lepote i stila.
Prvi Maskenbal kluba je održan 1973. To je bio zanos “Comedy del arte” kostimirane predstave sa svim mogućim improvizacijama koje studenti mogu da smisle. Dok je “crvenaburžoazija“ sedela na istom Bulevaru Revolucije u salonima i restoranima hotela Metropol, proslavljajući doček Novih godina, mi smo u isto vreme pravili studentsku maskaradu za nekoliko hiljada ljudi. Pravili smo aluzije da bi razbijali iluzije. Tako je počelo i traje neprestano već 47 godina. Još jedan brend KST-a i brend ovog grada.
U početku Električar Reli a kasnije pešački reli KST-a su se održalido dan danas. Studenti bi izašli iz svojih zgrada, krenuli kroz grad, kostimirani ili ne i neviđenom dinamikom zabavljali sebe i izazivajući osmehe zbunjenih građana Beograda. Tvorci ovakve igre su iz vaše generacije, Mika Stojanović i Peđa Ristić.
KST je bio i ostao nedonošče BU i grada Beograda. Večito autonoman, bez prihrane od bilo koga, otporan na sve anestezije komunističke, socijalističke i svih potonjih partija, samosvojan, šarmantan i zavodljiv. Kao što vidite, on i dalje stanuje na elitnoj lokaciji ovog Bulevara, kao odrasli podstanar od 67 godina, kao neka podzemna egzotična biljka ili neuništiva voda-reka ponornica ispod Beograda.
Iz njega je izašlo stotine hiljada ljudi, koji su u njemu zaradili najlepše uspomene svog života, a da ne govorim o brakovima, kumstvima, naslednicima.Bili smo solidarni, pazili smo se, nismo se gazili.
Zasluge za dugogodišnji i više-generacijski uspeh KST-a snose pre svega ljudi i njihova strast, radoznalost, odnos prema moralu, estetici i odgovornost za kolektivni rad. Tako je KST postao socijalni brend. Jedino mesto u gradu gde su majke sa ponosom slale svoje kćeri na večernje provode. Jer su i one predhodno bile deo tog doživljaja. Hvala majkama.
Romantika i realnost
Romantika se završila, dođosmo u ovo naše savremeno doba. Beograd je postao tranzitni terminal za presedanje. Jedna generacija dolazi autobusima i vozovima, a predhodna se već oprašta na Surčinu. Globalizacija i magična moć kapitala stvaraju ljude koji menjaju identitete radi koristi i komfora. Ubeđenja se menjaju kao prljav veš. Javni život je postao bestidan, u najezdi neobrazovane novokomponovane elite.
Političke stranke u su postale porodično-kumovske manufakture. A Skupština je novi Holivud. Neće da govore dok TV ne snima.
Jugoslavija je kao alhemijski proizvod možda bilai nženjering velikih sila ili partija pokera u kojoj su svi normalni igrači izgubili. Prevaranti su pobedili.
Iako, kao da trenutno dominira pomirenje sa stvarnošću, drago mi je da naše generacije prepoznaju ove procese, jer bavljenje društvom jeste bavljenje nama samima.
Od nas se može još mnogo toga naučiti.
Uživajte u svom znanju, zvanju i obrazovanju. Iako su nam mnogi kroz naš život ispirali mozak, nisu uspeli da nam isperu srce.
Želim vam da naredne dane i godine živite bez briga i sa novim ushićenjem. Sada kada nam je skoro sve jasno, budimo gospodari svog vremena i života.
Ako među vama ima i neka Ines poručujem joj: Nedaj se Ines ...
Pozdra vgeneracijo, svako od nas je anđeo sa samo jednim krilom, a leteti možemo tek zagrljeni.
Gde god se zdravica ispija, tu se uvek neka dobra sreća svija!
Živeli!
|
