Извештај са Годишње скупштине за 2008 годину Фонда Електротехничког факултета у Београду – ЕТФ БАФАУ недељу 28 децембра у 11 сати одржана је Годишња скупштина Фонда, односно ЕТФ Бафа. На скупштини је било присутно 65 алумнијаца. Скупштина је преношена преко видеострима и на Интернету ју је пратило 15 (било је више качења на видеостриминг, али су кратко трајала).
Светска економска криза и електроинжењерска струка - проблеми и могућности.
Скуп је отворила Владана Ликар Смиљанић. Најпре је декан Миодраг Поповић поздравио скуп. Декан је нагласио као најважнији догађај у 2008 години успешну акредитацију факулета. Такође је у протеклој години урађно много на уређењу и опремању факултетског простора. У следећој години ће због рестриктивног буџета бити веома тешко, што значи да ће се морати много радити на делу прихода који није буџетски. После тога се прешло на дневни ред. Тачка 1. Владана Ликар Смиљанић је поднела проширени извештај о раду у 2008. години. Владана Ликар Смиљанић је истакла да неких круцијалних донација и догађања није било, али циљ организације није да се састанчи по сваку цену, састанци и окупљања се организују по потреби или спонтано. Важно је да сталеж има организацију која ће му помоћи у различитим ситуацијама: да реши стручни проблем, да нађе посао, да нађе пријатеља са студија и да се дружи, као и да помогне школу која му је дала професију, уколико је потребно. На последњој седници УО предложен је округли сто у оквиру Годишње скупштине - округли сто и тему је предложио професор Дејан Поповић. УО је дошао до закључка да би институција округлих столова била веома корисна за нашу алумни организацију, наравно, кад постоје актуелне и вруће теме. У том смислу ће УО почети са организацијама округлих столова у току следеће године, и свака идеја за тему предложена од чланства, пријатеља, и шире, је добродошла. По други пут је проф. Дејан Поповић организовао конкурс за најбољи дипломски рад. Наиме БАФА из САД и ове године је одлучила да награди три дипломска рада, које ће комисија са ЕТФ-а одабрати, а БАФА САД се сложити, или не сложити. Награде су: две по 500 САД долара и прва награда: одлазак у САД на седам дана о трошку БАФА САД. Ми се искрено надамо да ће ово награђивање постати традиција – прошле године је први пут уведен овакав наградни конкурс, и он је имао великог одјека међу студентима и нашим колегама – сматрамо да је ово добар начин да се младим колегама покаже како сталеж брине о њима и подржава их у раду. На крају прве тачке предложено је да УО и надзони одбор остану исти и у следећој години, што је једногласно прихваћено. Тачка 2. Тачку 2. водио је професор Дејан Поповић. На конкурс ЕТФ БАФА УСА за најбољи пројекат студената на редовним студијама на ЕТФ-у (дипломски рад , 'BATCHELER' систем) пријављенo je 14 радова. Четири рада нису задовољавала услове. Поред 3 награде БАФА САД, додељена је и једна награда БАФА Србија, јер су 4 рада била изванредна. Стручни жири састављен од наставника и сарадника Факултета је прегледао пријаве на Конкурс за најбољи дипломски рад у периоду 1.октобар 2007 до 1. децембар 2008 године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Жири је од 10 пријављених изабрао следеће1 награда – 7 дана боравка у САД са плаћеним путем и боравком Александар Бојаров 3 друге награде у вредности од 500 САД долара Награда БАФА САД Награда БАФА САД Награда БАФА Србија Награде нису додељене на Скупштини јер нису стигле, тако да је остало да се предају награђенима крајем јануара. Тачка 3. Округли сто водио је Милољуб Смиљанић. Тема Округлог стола била је: Рајаковић Никола, Државни секретар Министарства за Енергетику, се извинио јер је морао на службени пут. Др. Јелена Гођевац, Швајцарска: Успешна и богата друштва карактерише: стабилност политичких и правних институција, поштовање приватне својине, поштовање туђег живота, стимулација иновација. Батановић Владан, директор института ''М. Пупин'', који има око 170 електроинжењера, а са технолошким парком можда и 500, је навео да је за кризу крива похлепа која је у човековој природи. За кризу електро струка је невина, сем у смислу што припада елити Државе, а није се „политички” ангажовала. Проблеми Србије су што нема лидере ни на политичком, ни на стручном нивоу. Они који имају визију не пролазе или због опортунизма, мањка храбрости или су спречени. Давидков Синиша, директор ИРИТЕЛ-а, (ИРИТЕЛ има 120 електроинжењера), је нагласио да је у телекомуникацијама напредак веома брз, али поред достигнућа погодних и неопходних за живот постоје и потпуно непотребне реализације, које су такође једна врста похлепе. (Као пример је навео да се могућности мобилних телефона користе између 3-13%). Зоран Петровић, Институт за физику, је казао да у садашње време микро-чипови (микропроцесори) представљају само сировину за израду уређаја и система у ИТ и осталим областима. До сада је напредак микро-чипова ишао по Муровом закону, чак и брже (Муров закон: дуплираwе густине транзистора сваке две године). Међутим, број произвођача који су могли пратити овај тренд је драстично смањен, а цена фабрике чипова прелази 10 милијарди долара. Ови гиганти су веома осетљиви на кризу. Тако се може очекивати, а и чини се да је тај тренд кренуо, успоравање развоја, као мањак микто-чипова на тржишту. На ову чињеницу се треба припремити. Никола Марковић, председник Друштва информатичара Србије, изнео је податке са састанка одржаног пре 15 дана: Дејан Поповић, професор ЕТФ, је нагласио да треба имати у виду да се криза неће брзо завршити. Кризу треба пре свега треба разумети. Наши квалитетни инжењери више неће тако масовно одлазити, јер неће бити толико тражени, тако да се на њих може рачунати. Дејан такође мисли да ће бити и више повратника. НешоМијушковић, Електропривреда Србије, је скренуо пажњу да се криза се решава пословима који доносе сигуран новац и где је пласман известан. Поред пољопривреде ту је и енергија. Код енергије су ветрогенератори перспективни и код нас. У Тексасу се планира изградња капацитета од око 60.000 МW снаге у тој технологији, колико сада сада производи цела Француска. Душан Вукић, приватни предузетник из дијаспоре, је пренео своја искуства као предузетника са 30 година стажа у Немачкој. Сматра да треба улагати у мале фирме иако у свету опстају тек 10% од укупног броја основаних. Ова криза чини да више не важе стари савети: да је најбоље запослити се у великим фирмама. Показало се да мале фирме лакше подносе кризу. Батановић Владан је изјавио да ће Пупин 2009. године примити 35-40 електроинжењера са просеком изнад 8.5. Ко има идеје и/или паре нека се јави, у Пупиновом технолошком парку има посла. (аплауз) Његов савет је био да се треба више повезивати са земљама у развоју, односно са земљама у које људи из развијеног света неће да иду (Ирак, Иран, Конго...) Бора Лазић, најславнији пензионер ЕТФ-а, је констатовао да је важно је да новац има подлогу. Добро је ако је то злато, али то могу бити и робе и услуге које су потребне. На крају ове тачке донесен је закључак да се ова дискусија настави на сајту алумнија. Алумнијци би износили проблеме које је криза изазвала код њих лично и у окружењу. Такође би се давали предлози и тражила решења како да се проблеми реше, као и пружала конкретна помоћ алумнијцима од стране дригих алумнијаца (нпр. налажење послова и/или запослења, заједнички пројекти, препоруке и сл.). Позив за укључивање на овај форум, када буде постављен на сајт, биће послат имејлом на све нама познате адресе алумнијаца. Тачка 4. Тачка 4 одрађена је у оквиру дискусије Округлог стола. Под тачком Разно присутни су позвани на бал и на пићенце код Шокија у Клубу професора ЕТФ-а. Записничари: Љиљана Нимрихтер |