Поштоване колегинице и колеге, драга Генерацијо моја,
Поздрављам вас из Торонта, Канада.
На моју велику жалост, нећу моћи да вам се придружим у прослави овог нашег великог, златног јубилеја.
Планирала сам да дођем, радовала сам се сусретима. Авај, одустала сам, омела ме реалност, стање око пандемије је нестабилно, прописи и рестрикције путовања варијабилни.
Педесет година је прошло од оних пет година 70 и неке. Били смо амбициозни, оптимисти. Веровали смо у себе, веровали да је свет науке и технике наш да га откривамо, освајамо, да доприносимо прогресу. Давали смо себе, проводили дуге дане на факултету, нашем Капитолу, у 56 и 65, у лабораторијама, библиотекама, у паузама, у ходницима на кафи, у КСТу. Дружили смо се, размењивали теме и дилеме, заједно ‘бубали’ и утврђивали градиво. Касније, мало сигурнији и опуштенији, у дружењу смо се и зближавали. Електријаде, маскенбали, маратони, апсолвентска екскурзија. Наравно, биле су ту и ‘симпатије’, неке отворене (и још увек трајне и озваничене, Весна и Стева, Лидија и Жика, Љиља и Бора….). Неке друге, прикривене и потиснуте.
Резултат нашег залагања, диплома ЕТФа. Призната у свету, отварала је многа врата и могућности за даљи развој, сигурност да кренемо у тај свет, у реализацију наших очекивања и надања.
И онда, суочени са стихијом живота, кренули смо, свако на своју страну. Животни изазови, раскршћа, дилеме, лични и професионални. Бирали смо путање који су нам се чинили најбољим. Расељавали смо се. Успевали и падали, подешавали очекивања и приоритете. Напредовали у каријеру, посвећивали се породици, подизали и усмеравали децу.
|
Сад је време да подвлачимо црту.
Да славимо успехе и прихватимо поразе. Да се полако повучемо у позадину, да се препустимо и нађемо радост у дешавању око нас.
Да се играмо са унучићима, нађемо нове хобије и разоноде, да откривамо ведрију страну нашег света и живота.
И наравно, препустити се носталгији.
Прослављати јубилеје, повезати се са старим друштвом, сетити старих, добрих времена, наздравити.
Хвала Организационом Одбору и свима који су допринели организацији обележавања и прославе овог нашег јублеја.
Пре свега и највише, огромно признање и неизмерно хвала нашем Мики!!!
Мико,
Хвала што си ме пронашао, пре пар месеци (подсетила сам се наших бруцошких дана, вежбе у кабинету за физику и механику!)
Хвала за ентузијазам у проналажењу и повезивању свих нас, за истрајност у скупљању података, за темељно и ефикасно ажурирање фајлова, за стрпљивост у комуницирању и сталном подсећању на рокове и наше ситне обавезе.
Браво, Свака ти част!!!
Верујем да ће ти бити сатисфакција успех овог вишемесечног и амбициозног подухвата, сусрети и прославе, и пре свега активирање мреже наших контаката.
Придружујем се прослави и здравици овог нашег јубилеја, мада географски удаљена, ипак са вама у мислима.
Посебно поздрављам Драгану, Нену (Репајић), Гудуру, Шљамкета, Данила, Миту, Милана М.
Радо се сећам наших дружења!
Свима нама, Срећан нам Златни Јубилеј!!!
Да останемо у контакту
Да прослављамо још многе јубилеје, здрави и весели!!!
ЖИВЕЛИ!!!!
Поздрав из Торонта,
Виолета
|
